Павла Шушковић

Предизборни плакати на којима странка хрватског градоначелника позива грађане да пошаљу Европски парламент на способне и незадовољавајуће, окружили су посљедњих неколико дана безброј плаката који хвале град Загреб на боље за остатак Хрватске и Еуропе.

Ако се заслужују ови плакати, а чињенице се не наводе да одговарају истини, него сновима и визијама најдужег градоначелника, Загреб је оаза успјеха, запошљавања и економског раста у помало уморној Еуропи.

Загреб је срезан као центар изврсности. Зато што је сваке четири године пила у Милану Бандићу. И да је хрватски лек против импотенције јачи од америчког порекла.

Не могу да повредим њене године болести или имагинарне притиске као што је притисак јавности, а камоли горка грозница, као што су истраге и тужбе државног тужилаштва.

Заједно са Миланом присутан је и бљештав, а његова каријера стално расте. Једини споредни ефекат је повремени губитак памћења.

Ових дана у хрватским судовима доказано је да повремено пате од свих оних који су несебично одустали ако смо својим способностима и жртвеним радом, у интересу свих грађана, помогли нашем градоначелнику да дође до Загреба као што је то учинио, врху Хрватске.

Било је тешко, али се исплатило - забиљежене су изјаве бившег градоначелника Книна и вјечног загребачког градоначелника, када су заједнички освојили Динару. Из ове највише стијене на копну Хрватске налази се прекрасан поглед на земљу у којој живе мали људи. Они су мали зато што не знају како препознати жртву људи који увијек стављају своју публику пред њих, али чак и они више мученика бивају гурнути пред неке од Комисије за интервенцију конфликта. Хвала Богу за побожног Ловри Кушчевића који ће дати све од себе да задњи крст преосталих погана остане уклоњен из њихових разбијених леђа.

Свет је увек немилосрдан и незахвалан. Али наш Милан, похваљен за наш буџет, не зависи само од људи КСНУМКС-а да прошире Хрвате, Европљане и свет на истину. Тамо плачу. А за оне који не возе по загребачким цестама и нови бесплатни градски билтен. Издаје га градска компанија која већ годинама послује са губицима и лако ће се прилагодити новим минусима. То је терет или корист свих грађана Загреба. Опет, изостављена реч и аутор текста је погрешан, једна од оних малих душа које не могу да науче како истина не кошта, а када је превише неодољива за онога ко га изговара.

У богатству свих Загрепчана, Бандић за цијену и његову кожу не пита када им је у корист и новац. Постоје и бројни плакати у граду који им говоре да су сретни у граду у којем су шефови одлучили да штампају и КСНУМКС тисуће примјерака бесплатног загребачког невслеттера који можете наћи на свим боље опремљеним чекаоницама у домовима здравља.

Тамара Чубретовић, искрена особа која вас доводи у први број, као и сви истинити и искрени обраћеници, главни је уредник овог издања, интервјуишући свог Бога или шефа своје домовине и набрајајући сва чуда која је шеф учинио у овој земљи. Иначе, овај нови, неискусан али способан медијски запосленик, представник града који је ушао у скупштину са тамне листе СДП-а, али није се успротивио јер су све партијске грешке међу првима ушле у лакшу аудиториј независних и слободних мислилаца који КСНУМКС у години раде искључиво за грађане.

И није било жртве и молитве. Чак му је и Бог дозволио да један дан у недељи злоставља, али шеф и његови људи из клуба проводили су дане сами сваке четири године. Остатак КСНУМКС дана у години Малтежани не спавају, већ раде само да би то учинили бољим за друге.

Али мали и обични људи који су већ такви људи, ова жртва је често ускраћена и још мање цењена. Иако живимо боље од било кога у Европи, Загрепчани који су нам омогућили неће, као што показују анкете, на овим изборима наградити мјеста у Европском парламенту.

Зашто не дајемо веће признање овом огромном напретку који смо постигли? Није могуће да смо као друштво постали заборављени као наши градски званичници који се не могу ни сјетити на суду како и зашто су напредовали?

Зашто не препознајемо велики економски, друштвени и политички успјех Загреба?

Када смо постали толико слепи и цинични да више не видимо сопствени напредак? Па, шеф се не би зајебавао с тим. То је само Павле Павковић.

Оно што је у Европи мобинг и сексуално узнемиравање, у нама је бич. Питање стила. То је само један од многих примера који нас чине много успешнијим од ове застареле Европе.

Али шта је то за Милана Бандића и све који су за њега способни када видимо да су бирачи слабији чак и од хрватског правосуђа.

И оно што је истинито за сву његову несебичност, када смо толико себични да смо најспособнији за себе, само шаљемо у Европу губитнике који нису успјели преживјети овај жесток тржишни спој знања и способности који су учинили овај град тако великим.

Жао ми је за Еуропо, али и ви ћете бити на губитку тих избора. Ми не дајемо Милани и њој вама. Ми вам шаљемо само научнике и неке размажене младиће који никада нису поштено пуцали, а камоли да су убрзо дошли да дају нешто.